Iako se iz naslova
može drugačije zaključiti, ovo će biti ipak jedan dosadan, ali koristan tekst.
Celu radnu
nedelju sanjam plažu i more. Znam da su tu, ali nemam vremena da odem. Zato
kada dođe vikend... čuvateljke plaža, čuvajte se! Jedan niz plaža počinje
upravo kod Edena, tj. kad tramvaj broj 5 izbije na more. Odatle, pa sve do Vule
pruža se niz plaža – besplatnih i onih koje se plaćaju, a cene su od 5 do 7
evra za ulaz. Da li se isplati? Zasvisi. Lično mislim da se ne isplati, ali
postoji neki veći stepen bezbednosti od krađe. Što se mora tiče, do sada imam
utisak da je na plažama koje se plaćaju mnogo lošije nego na besplatnim.
Kafići su
svuda, pivo je 5 evra – svuda. Bočice vode su stvarno jeftine: 50 centi. A
ležaljke... naplaćuju se dodatno, od 2 do 5 evra. Uh, od finansija me zabole
glava! Okrećem se da odmorim oči i vidim more, more guza, more vode i sve tako
u krug dok mi se ne zavrti u glavi od sunca. Celu nedelju čekam da se opustim u
vodi – skačem, plivam, ronim! A onda, posle petnaestak minuta, izlazim na kopno
i posle me mrzi da se vratim u vodu. E, što ti je čovek prokleta životinja!
Kako iz centra
Atine doći do ovih plaža? Od trga Sintagma, postoji nekoliko opcija. Ljudi
najčešće koriste tramvaj broj 5. Sedneš i zaboraviš kad si seo dok ne stigneš.
Treba mu oko 45 minuta do 1 sata da te dobaci do mora: ne zato što je
predaleko, nego zato što staje na svakih 100 metara i vijuga sporo dok na
svakoj stanici ulazi više i više ljudi. I taman kad pomisliš da više nema
mesta, ulaze još dve debele strvine sa troje kolica punih povrća. Paradajz se
gnječi, ali ne jebu živu silu. Do sad je već tako gusto da se ni devojka koja
ti je sela u krilo ne ljuti što je lagano masiraš. Ni sam više ne znaš gde ideš
i zašto se nalaziš tu gde jesi, a blaženstvo otupljenosti ti ubrzo razbija tuča
na par metara od tebe! Pesnice sevaju, počinje da izbija krv. Ljudi se stiskaju
još više i beže od budala. Vidiš na kraju da biju jednog čoveka. Nije mi prvi
put da to vidim, a već mislim da znam razlog. Džeparoš. Tramvaj staje, vrata se
otvaraju, svi izlaze napolje iz straha. Čak i devojka ustaje iz tvog krila i
nemaš vremena da kažeš ni „Ali čekaj!“
Bar možeš da
dišeš. Policija se već magično stvorila da pokupi dripce i tramvaj već
nastavlja dalje.
To je bio teži
način, mada većina ljudi koristi tramvaj – ne znam zašto. Drugi način su
autobusi A2, B2 i E22. Svi staju oko Sintagme. Vreme za koje stižu do plaža je
od 20 do 40 minuta, ali nema takve gužve.
Treća opcija,
meni najbolja, jeste hvatanje autobusa koji ide do Sunija (Sunio) – nije gradski
autobus; na čelu mu piše „Za Sunio“. On staje u neposrednoj blizini Sintagme, a
stanica mu je u ulici paralelnoj sa onom u kojoj staje tramvaj broj 5, samo
malo niže. Nije na istom mestu kao stanica gradskog prevoza, pomerena je
dvadesetak metara naviše. Karta košta 1,60 evra, ali vredi svakog centa: stiže
za 20 minuta do plaže, a ide na svakih pola sata (otprilike je tu na pun sat i
deset minuta, pun sat i četrdeset minuta, itd.).
Sad mi se opet ide na plažu...
No comments:
Post a Comment