Kleomen III

Postoje neki istoričari koji osporavaju činjenicu da je Isus Hrist postojao kao istorijska ličnost. Zapravo, iako danas postoje brojni zapisi iz Hristovog vremena koji nedvosmisleno potvrđuju da je Isus Hrist postojao kao istorijska ličnost, kult koji je oko njega stvoren možda ne pripada istom čoveku.

Naime, neka tri veka pre Hrista, u Sparti je vladao kralj Kleomen III. On je bio poznat po tome što je želeo da ukine dugove ljudi. U to vreme, ko nije mogao da vrati pozajmljeni novac, postajao bi rob onoga ko mu je novac pozajmio. Često se dešavalo da su se seljaci pozajmljivali od bogatijih ljudi da bi zasejali svoja polja, ali bi u slučaju prirodnih ili ratnih katastrofa mogli ostati bez letine što ih je pretvaralo u robove.

Kleomen je verovao da ovo nije ispravno i želeo je da dužnicima oprosti dugove ("i oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim"). U svoje vreme, smatran je čudnim čovekom jer je išao protiv svog vremena i ustaljenih normi. Bio je i jedan od poslednjih velikih spartanskih kraljeva, koji je učvrstio vlast Sparte na gotovo čitavom Peloponezu.

Novčići sa likom Kleomena III

Nakon pada Sparte, ukinute su reforme koje je Kleomen sproveo, a sam Kleomen je sa svojim najodanijim ljudima krenuo u egzil u Egipat. U Aleksandriji je zatražio i dobio obećanje od cara Ptolomeja III Euergeta da povrati vlast u Sparti, ali je ovaj umro pre nego što je uspeo da održi obećanje. Kleomen je organizovao svoje ljude i pokušao nasilno da preotme vlast u Aleksandriji. To mu je samo donekle uspelo. Ljudima je na ulicama govorio da su slobodni, a oni su mu klicali, iako zaista nisu znali o čemu se radi. Verovali su da je on nekakav mesija.

Kada je pobuna propala, Kleomen je sa svojim ljudima zatočen, ali su uspeli da pobegnu. Pre nego što će izvršiti samoubistvo, pozvao je 12 svojih najbližih prijatelja na ono što je nazvao "poslednja večera". Tada im je saopštio da ga je neko od njih izdao i naredio im da odustanu od dalje pobune jer je stvar propala.

Tajna večera

Nakon samoubistva, novi kralj Egipta je Kleomenovo telo razapeo na krst. Istog tog dana, u Aleksandriji su zabeležene čudne prirodne pojave - zemljotresi, grmljavina, a sledećeg dana je primećena i zmija koja se popela na Kleomenovo telo. Za Egipćane je zmija bila simbol boga sunca i momentalno su Kleomena proglasili "sinom bogova" (ne jednog boga, već više njih - bili su mnogobožačka religija).

Sve ovo zabeležio je Plutarh, rimski istoričar, mnogo godina pre rođenja Isusa Hrista. Zanimljivo je koliko elemenata Kleomenovog života koincidira sa nama poznatom pričom o Hristovom životu: od dugova, preko kasnije aluzije na 12 apostola i na poslednju večeru, pa do raspeća na krst i titule "sina bogova".

A to je samo vrh ledenom brega.