Kapri. Mirno mesto za odmor.

"Ako je život niz stepenika, Kapri je život."

Elegancija i stil su mi bili prva asocijacija na pomen Kaprija. Od istoimene italijanske serije koju sam sa uživanjem pratio (a koja je inače snimana u Vjetriju, malom ribarskom mestu blizu Salerna, poznatom po umetnosti izrade keramičkih predmeta, kao i po stenama koje izbijaju u neposrednoj blizini obale i koje liče na "faraljone" Kaprija) pa do boravka na ovom ostrvu, osetio sam malu razliku između onoga što sam zamišljao i onoga što sam doživeo u stvarnosti.

Prilaz luci Kaprija

Prirodnost ostrva i neverovatna moć da opusti i zategnutu strunu živca kakav sam postao najviše me je iznenadila. Nisam to očekivao od nečeg što nosi epitet mondenskog, mesta na kome se skuplja mladi kajmak svetskog džet-seta i koje je sinonim luksuza i lepog života.

Miris ruzmarina, divljih karanfila, buganvileje i borova, mora i morskih plodova, blagih parfema prolaznika smiruje bolje nego bokal čaja od valerijane. Sa sivih, okomitih stena ostrva ispunjenih prirodnim uvalama i lukovima odjekuju krici galebova koji kruže tim nepristupačnim liticama kao što su zmajevi kružili nekada. Zapravo, sve vreme sam i zamišljao zmajeve i tražio moguća gnezda u stenama.

Još jedna stvar me je iznenadila: iako je reč o italijanskom ostrvu, na Kapriju se oseća više duh antičke Grčke i opuštenost današnje Grčke nego u ostatku Italije. Tačno je da je Kapri nekada činio deo takozvane Velike Grčke, ali su ta vremena davno prošla. Izgleda da se ovde najbolje oseća značenje one izreke koju sam čuo u Grčkoj kada se govori o vezama sa Italijom i Italijanima: "Una facia, una razza", tj. "Isto lice, ista rasa". Preovladava i onaj isti duh mediteranskog načina življenja, od danas do sutra.

Lepota Kaprija i celog primorja Kampanije, sa nezaobilaznim Amalfijem i Pozitanom, Salernom i Napuljom, čini jedinstvenu turističku celinu i kao takva karakteriše velikim delom i tip turizma koji postoji na ostrvu: prolazni turizam, visoku frekvenciju dolazaka i odlazaka gostiju sa svih strana sveta. Naravno, tu su i drugi gosti koji na ostrvo dolaze jahtama i helikopterima i oni koji leto provode u sopstvenim vilama, daleko od sumaglica Milana i vrelog haosa Rima.

Drugi rimski imperator, Tiberije, takođe je odabrao Kapri za mesto sa koga će upravljati carstvom. Vila Jovis, tj. ono što je od nje ostalo, bila je carska palata. Plava pećina je predstavljala njegov privatni bazen, a njegovo ime danas se vezuje za brojne restorane, barove, plaže i privatne kompanije. Tu čast, možda u većoj meri, imala je i Kleopatra, sa čijim se imenom obeležava gotovo sve što postoji u Alanji u Turskoj, do te mere da će grad jednog dana možda i promeniti ime u Kleopatriju.

Deo ostataka Vile Jovis

Ostrvo Kapri je po svom izgledu i atmosferi slično Santoriniju, iako je više elitističko i mnogo skuplje od Santorinija. Po cenama na ostrvu može se porediti sa Parizom, ali je i od njega skuplje. U svakom slučaju, ovo ostrvo je podiglo standard skupog na mojoj lestvici skupoće za nekoliko značajnih podeoka. Manje je od Santorinija - ima samo dva grada: Kapri i Anakapri. Kapri je sa lukom povezan žičarom (funicolare), autobuskim prevozom i taksijem. Karta za žičaru i autobus je ista i ovog leta 2013. košta 1,80 evra. Do Anakaprija se stiže autobusom. Oba grada imaju mnogo važnih stvari koje su obeležile istoriju ovog mesta.

Sam Kapri je poznat po svojoj "pjaceti", tj. malom trgu koji je živ u svako doba dana. Espreso ovde košta 4,5 evra, a sok 6 evra, primera radi. Jednom se živi. Sa malog trga vodi nekoliko uličica - dve koje se penju ravno od trga ka Vili Jovis i jedna koja se spušta ka možda i najvažnijem, ili bar najvećem hotelu na ostrvu: Quisisana, preuređenom u hotel iz nekadašnje bolnice, a od njega se dalje proteže uličica sa buticima i restoranima, vilama i hotelima sve do hotela Punto Tragara na kraju istoimene ulice odakle se pruža pogled na čuvene stene (i faraglioni) Kaprija.

Pogled na tri stene sa vidikovca hotela Punto Tragara

Uličice su uvek uske i ponekad deluje da ste zašli u deo koji nikuda ne vodi jer nećete naići na puno ljudi u njima, ali zapravo sve one vode do nekih važnih mesta, bilo da je to vila Jovis, vila Lisis (Lysis), park Astarita ili prirodni kameni luk (Arco Naturale). Iz parka Astarita (pedesetak metara ispod vile Jovis), sa treće terase, pruža se najlepši pogled na tri stene sa ovog dela ostrva. Ulazak u park se ne naplaćuje, a na ulazu radi simpatični čičica koji sve ljude poziva da uđu i uživaju u pogledu, ali se većina iz nekog razloga oglušava o pozive i čak ni "dobar dan" da nazove niti zastane...

Pogled sa treće terase iz parka Astarita

Anakapri, s druge strane, predstavlja mesto na kome su mnogi bogati ljudi u devetnaestom veku sagradili svoje vile, a njihovo ime je, kao ime švedskog doktora Aksela Muntea (Axel Munthe), obeležilo istoriju Kaprija. Vila Svetog Mihaila (Villa San Michele) bila je dom Aksela Muntea, koji je o njoj napisao knjigu i na taj način potakao zainteresovanost ogromnog broja ljudi koji bi dolazili samo da vide vilu i sam Kapri. Vila je danas pretvorena u muzej, a sa njenih terasa pogled se pruža na Veliku marinu i dalje preko mora ka obali Sorenta. Tu je i čuvena Sfinga, a legenda kaže da ako protrljate Sfingu i pomislite želju, ona će se ostvariti. Drugo tumačenje je da ćete se vratiti na Kapri ako to učinite. U svakom slučaju, ne možete biti na gubitku nikako.

Sfinga ispod Vile Sv. Mihaila

Jedna od upečatljivih vila Anakaprija je i Crvena vila (Villa Rossa). Ona je podignuta u devetnaestom veku na temeljima ranije postojeće vile, a odlikuje je eklektični stil, tj. mešavina stilova iz različitih epoha: konkretno, u ovom slučaju, preovlađujući stil je neomavarski - isti onaj koji odlikuje brojne istorijske građevine u Andaluziji. Elementi grčko-rimskog stila su prisutni u unutrašnjosti vile, a ona je danas muzej slika napuljske škole i dom tri statue izronjene iz Plave pećine sedamdesetih godina 20.og veka.

Crvena kuća

Centar Anakaprija je povezan jednosedom žičarom sa najvišom tačkom ostrva - Monte Solaro, koja se nalazi na 589 m nadmorske visine. Odatle se pruža najlepši pogled na Kapri, Vezuv, napuljski zaliv i obalu Sorenta, kao i čitavu Obalu Amalfija.

Ako želite da promenite perspektivu, na raspolaganju su vam privatni i organizovani obilasci ostrva. Razlike su značajne i u ceni i u ugođaju. Ako se odlučite za organizovanu varijantu, cena karte je 17 evra po osobi, a pored toga ćete morati da platite još 12,5 evra za ulazak u Plavu pećinu. Obilazak ostrva traje oko sat i po vremena u ovoj varijanti.

Međutim, ukoliko ne želite sebi da uskratite ugođaj obilaska ostrva samostalno, angažujte nekog od lokalnih vlasnika brodića. Cena je 140 evra, ali vredi svakog centa. Pored toga što ćete biti sami na čamcu i imati na raspolaganju "sve vreme ovoga sveta", videćete mnogo više - praktično sve pećine i uvale, i dobićete ličnog vodiča koji će put od tri sata prekratiti pauzama za kupanje u privatnim uvalama, ribarskim pećinama, mirnim zalivima u čijim tirkiznim i smaragdnim vodama ste uživali sa vidikovaca ostrva, kao i neprocenjivim ribarskim pričama. Naravno, pošto je "život suviše kratak da se ne bi dobro jelo i pilo", o pravim načinima spremanja ribe, ribljeg sotea, čorbe, sosa za pastu i slično, najboljeg sagovornika ćete naći upravo u ribaru i pomorcu.

Jedna od privatnih uvala

Za čuvenu riblju čorbu (zuppa di pesce), koja se zapravo ne služi kao čorba iako se kuva na isti način, već se komadi ribe (škarpina, grdobina, sipa, brancin, galinela), lignji, škampa, nožica, dagnji i kapica serviraju "suvo" uz ne previše soka čorbe i sa zapečenim kriškicama hleba, potrebno je najaviti se restoranu oko podne ako želite da večerate tog dana. Važno je da se čorba dugo krčka na tihoj vatri i da u njoj budu cele ribe kojima se nikako ne sme odsecati glava jer je u glavi najbolji ukus - iako to mnogi rade.

Riblja čorba (Zuppa di pesce)

Reč po reč, čvor po čvor, prolaze i čuvene pećine. Svakako je najpoznatija Plava pećina (Grotta Azzura). Ona je bila privatno kupalište cara Tiberija, a ulaz u nju je vrlo uzan, iako se ulazi malim čamcima. Momci koji vode turiste u unutrašnjost pećine i nazad izuzetno su vični i savitljivi, jer u jednom momentu, svi moraju da zalegnu u čamčiću. Pećina je prvo izuzetno mračna. Međutim, kada se okrenete ka ulazu, voda je azurno plava. Razlog je taj što je dubina velika, a na dnu se nalazi pesak i zbog toga se stvara efekat izrazito plave vode. Na primer, u slučaju Zelene pećine, voda je nešto plića, a dno je takođe peščano, pa se stvara efekat zelene vode.

Plava pećina (Grotta Azzura)

Od ostalih pećina, izdvajaju se Crvena pećina, koja se nalazi u sklopu takozvane "Tri sestre", tri međusobno povezane pećine, a ime je dobila zbog crvene boje svoda.

Tri sestre

Jedna od impresivnijih je i Pećina svetaca, nazvana tako zbog kamenja koje izgleda kao skup biblijskih likova.

Pećina svetaca

Pećina koja se nalazi u blizini tri stene je odmaralište ribara. Kada bace mreže i dok čekaju da po njih odu, umesto da idu kući, odremaju koji sat u ovoj pećini sa čamcem. Ona je i sklonište od nevremena.

Odmaralište ribara

Privatne vile su oaze mira i lepote, a život u njima raskoš bez premca. Mediteransko rastinje, veliki vrtovi i terase sa stubovima obrasle bršljenom i vinovom lozom, uz nepresušni pogled na more, odmor su za dušu i telo. Čovek se u njima olenji i nezemaljski opusti. Sreću da u njima uživaju imaju naslednici, ali i dobar deo političke i industrijske elite sveta.

Na terasi jedne privatne vile

Na Kapriju, očekujte neočekivano. U svakom smislu.