Размножавање

Чињеница је да се у развијеним земљама, каква је данас и Србија, дешава да наталитет почне да пада. Разлог томе није то што смо постали размажени, што јуримо каријере и слично.

Разлог је то што више не живимо у комуни! 

Сада сами морамо да се бринемо о детету. Баба и деда, ако имате среће, дођу да вам помогну за викенд, а они срећнији успевају да утрпају децу својим родитељима и понеки радни дан. Међутим, у великом граду какав је данас Ниш, Нови Сад - о Београду и Њујорку и да не говорим, све морате сами. Бабе и деде су вероватно у неком другом српском граду.

Нема времена за каријеру. Немаш времена ни да се обријеш ни да се издепилираш. Жена почиње да пиша стојећи, мушкарац Лигу шампиона не може да погледа ни у репризном термину. 

Једна бројна бечка породица

Онда људи крену да кењају по медијма, а и кад одеш у госте, како је страшно што влада бела куга. Па људи, решење вам је испред носа: населите мало своја родна села, пустите велике градове да се смање, немојте да постајете независни са 19 година, него служите широј породици до тридесетпете-четрдесете - тада је у реду одвојити се и направити своје породично легло, тик уз велику земуницу од кеве и ћалета. До тад нисте ни осетили да сте заједничким напором подигли седморо деце. У супротном, радите као што раде Американци: асимилујте странце. Јер поред свих срања са којима мораш да се носиш са најближим окружењем, суседима и фамилијом, па замисли још да припадају другом етносу! Жасу.

Џаба те је Пантела плодио

После толико година јасно ми је зашто је породица, а не индивидуа језгро друштва. Проблем нас модерних и развијених земаља је у томе што породицу дефинишемо у најужем могућем смислу, а курђеле и курајбере заборављамо. Што вас је више, то сте јачи. Ко год да сте. Није ствар у томе да ли имате жеље и алата да децу правите, снаге да их подижете, већ да ли имате потпору шире породице за све то. 

Па ви видите...