Hidra – ostrvo magaraca

Malo, hrabro ostrvo magaraca i ljudi, iako sam ga uvek zamišljao kao vlažno i močvarno jer u igrici Heroji III močvarni grad kao najjače stvorenje ima upravo višeglavu hidru. Sam ulazak u luku srpastog oblika, sa tvrđavom na jednoj strani i mnogo belih kuća okruženih kamenim zidovima rasprostrtih po padinama koje se uzdižu od luke ostavlja snažan utisak. Ovo nisam očekivao. Na ovom ostrvu je nekada živeo i čuveni Lenard Koen i još neke poznate svetske ličnosti, a kasnije sam otkrio da je sa ovog ostrva potekao i ustanak protiv Otomanskog carstva i da je ostrvo, koliko god malo bilo, a ne broji više od pet hiljada duša, dalo pet grčkih predsednika! Što reče jedan moj drugar, oni su k'o Crnogorci: nema ih mnogo, ali su na svim vodećim funkcijama. Ratna flota Hidre je odnela nekoliko važnih pobeda protiv Turaka. Tu je sašivena i prva moderna grčka zastava koja je danas izložena u gradskom muzeju...

Prvi susret s pločnikom doka odiše mirisom magaraca i konja. Na ostrvu su zabranjeni automobili i motocikli. Ima svega par vozila – jedan smećarski kamion za celo ostrvo i par opštinjarskih džipova. Ovo je prava oaza za odmor od prelaska atinskih ulica i strahovanja za sopstveni život, čak i na pešačkom prelazu. Užurbani centar liči na neki gradić iz starih filmova o američkim ili britanskim buržujima i buržujkama u poseti zemljama trećeg sveta, negde u Africi ili na Bliskom istoku, možda zato jer je sa luksuzom prtljaga i odeće posetilaca teško spojiti vonj konja, magaraca i njihovih gazdi što spretno vezuju nove Samsonite kofere na leđa životinja i elegantno ih sprovode do hotela gosta. Panoramom dominira zvonik sa satom u mletačkom stilu, mada ne tako visok kao onaj u Zanteu, na Zakintosu. 

Voda mora je ono što me uvek fascinira. Modro, mastiljasto plava, a pri obali zelenkasto azurna, prozirna voda sa svetlo oker bojom kamenja koje se vidi duboko u moru... a more se pomera kao želatinasta masa u koju želiš što pre da uroniš. Shvatio sam posle dugo godina da more koje volim nisu dugačke, dosadne peščane plaže, već kamenite, sa kojih se u vodu ulazi na bar jednom pristupačnom jezičku obale i gde dno ne možeš da dohvatiš ni na metar od kopna. Ovde su skoro sve plaže takve, a prva je na samo pedesetak metara od ulaza u luku. Vijugavi put koji vodi na tu stranu prolazi pored svih najboljih plaža ostrva, a svuda se može stići pešice. Pogled sa puta naniže ka moru je nešto čemu se ne može odoleti.

Dok sam ručao u jednom omanjem restoranu, malo uvučenom od samog centra, konobar ili konobarica, nisam još uvek siguran, širokih nozdrva i tankih zidova nosa, s nekoliko dlačica po licu za koje nisam siguran da li izbijaju iz podvoljka, sa obraza ili ispod mačijeg nosa – sve u svemu, osoba ima mačiju glavu (čovek bi možda na jednom ostrvu ovog tipa pre očekivao da vidi konjske ili magareće crte lica, ako već mora da liči na životinju), pričao mi je o tome kako je ovo vrlo sigurno ostrvo, kako se ovde ne dešavaju krađe jer – kako ćeš da pobegneš sa ostrva!? Nema automobila. Samo brodići. Kaže da na Hidri nijedna banka nikad nije opljačkana. Kako da pobegneš sa novcem? Zato su ovde banke sigurne. Niko ih ne pljačka. 

Da... informacija je jedno, ali toliko puta mi je ponovio, tj. ponovila ovo sa bankama koje niko ne pljačka, da sam počeo da razmišljam u tom pravcu. Potrebna je samo dobra organizacija. Odmah mi je na pamet pala sjajna ideja. Gledanje filmova nekad ima svoje prednosti. Kao što su krijumčari droge istu krijumčarili tako što bi je privezali ispod korita broda u džakove koji su bili napunjeni težim materijalom da ne bi izašla na površinu, tako se može otpremiti i novac ukraden iz banke na Hidri do Atine. Greška krijumčara droge bila je u tome što su drogu vezivali ispod svojih brodova. Dakle, plan bi se sastojao iz dva koraka: pronaći brodić koji češće saobraća do Atine. Nije bitno da to bude prečesto. Malo četovati sa meštanima, videti kad idu do grada, upoznati njihove barke i gde ih ukotvljavaju kad uplove u neku (i koju) od atinskih luka. Pripremiti džak ispod njihovog broda ili ispod nekoliko brodova, za slučaj da neki od njih isplovi baš kad se nađeš na džadi s džakom para u rukama i policijom koja galopira na mazgama prema tebi. Pljačku izvršiti brzo, novac strpati u pripremljenu vodootpornu vreću i baciti se u more odmah. Ako sve prođe kako treba, tj. ne naprave razliku između tebe i ostalih kupača, od kojih se niko ne kupa u luci, onda možeš samo da čekaš po atinskim lukama... Strpljenje je ključ. Nema nervoze. Ako brodića nema, nemoj da se vraćaš na Hidru. Čekaj. Ako su otkrili tvoj ingeniozni plan, barem si na slobodi. Popij kaficu ili dve sa nekom lepom Grkinjom u marini Alimu, u jahting baru Skipper's i čekaj da tvoj kapetan uplovi u mirnu luku...

Odmah da odreknem svoju odgovornost za korišćenje ideje! Ovo je samo fikcija dostupna svim manijacima na internetu, a plan je stvarno dobar, tako da me ne bi začudilo da ga neko i sprovede u delo. Da ste se ranije setili da pročitate ovu priču, možda taj neko ne bi nikad ni uspeo. 

Tako... odoh sad malo do luke da prošetam. Volim miris mora.