Upaljač - gadžet za svaki dan

Prvo aprilsko sunce na školju. More je još uvek nemirno, a zaklon mola slabi vetar koji uspeva samo blago da uzdiže kose dveju sirena na neznatnoj udaljenosti od mene.

S vremena na vreme, bacim pogled i uhvatim obrise njenih grudi. Ne pravim razliku. Obe su divne. Sunčam se. Zatvorio sam oči i puštam sunce da radi svoje. Od njih dopire kikot i znam da je počelo...

Zapaliću.

Meškoljenje se nazire u slepom vidnom polju i sad već vidim osmehe. Ali kuliram. I tako svakim dimom cigarete. Ništa se važno ne zbiva.

Slušam samo grgoljenje vode ispod stena na kojima ležim i osećam vetar koji razmazuje sunčeve zrake po meni. Kamenje se već urezalo u leđa i podižem se da zapalim još jednu.

"Izvini, imaš li upaljač?"


Klimam glavom potvrdno i mrmljam "imam...". Prilazi preskačući sa jednog kamena na drugi. Muči se. Totalno uživam u prizoru i polako, nezainteresovano, vadim paklu, pružam joj upaljač i vidim divan osmeh pun belih, mlečnih zuba. Stežem opasač. Ne ovaj put.

Drugarica gleda i smeška se. A ja gledam u jedrilice u daljini i na "hvala" odgovaram sa "molim".

Upaljač zbližava ljude.