Kad ja dunem i vatru sunem...

"Ako ideš u Sunio, ostani da vidiš zalazak sunca. To je ono što tamo vredi..." Sad mi to kažeš!

Ovaj put nisam išao u Sunio. Mislim da više neću ni ići - dovoljno je jednom videti ono zbog čega ljudi tamo idu, pored zalaska sunca: Posejdonov hram. Dva i po sata vožnje ne zvuči primamljivo na julskom suncu. Čekao sam autobus koji tamo ide, ali ću izaći na Limanakiji. To je jedan od prvih zaliva van grada, pravi raj koji sam video dok sam putovao za Sunio i kome sam obećao da ću se vratiti. Sad mi je jedino žao što nisam sačekao taj zalazak sunca, ali plašio sam se da ću propustiti poslednji autobus za Atinu.

U mojoj glavi je tada stvorena jedna drugačija slika celog mesta: rekli su mi da idemo malo van grada, da vidimo odlično očuvani, veličanstveni Posejdonov hram. Slika koju sam ja video u glavi bila je kombinacija Gaudijevih nepravilnih oblika kuće Batljo i mitologijske impozantnosti fontane Trevi. Međutim, tu nije bio kraj. Zamišljao sam stepenice koje su vodile u hram, mistično zatvoreno mesto za obrednike i molioce. Pokornost posetilaca bila je osigurana njihovim prolaskom pored kolosalnih statua sa jedne i druge strane hrama, od kojih je najveća bila ona Posejdonova. Čitav kompleks mistike i moći.

Ali na vrhu tog brda stajali su asketski jednostavni, dorski stubovi hrama, otvorenog plana, nalik Akropolju, samo manjih razmera. Stubovi su, takođe, urađeni u drugačijem stilu od onih na Akropolju, iako je hram izgrađen u isto vreme kad i Partenon - za vreme Perikla.

Koliko li su samo smena godišnjih doba videli ovi stubovi? Stoje tu hiljadama godina. Trpe i kišu i vetar i more... Ne znam da li je ovde uvek bilo toliko vetra, da li je generalno u Grčkoj uvek bilo toliko vetra, ali i na promotivnim spotovima koje je vlada Grčke poverila nekim marketinškim agencijama provejava jedan te isti duh - vetar. Zašto li je neko podigao hram Posejdonu ovako daleko od mora? Pogled koji se od hrama pružao je sve govorio. Aha. Zato...

Tehničke informacije: autobus za Sunio kreće sa stanice u ulici Mavromateon, u blizini stanice metroa Viktorija, ali prolazi i pored trga Sintagma (staje u ulici Filelinon). Ide na svakih pola sata, a kreće na pun sat. Sunio je najjužnija tačka Atike.