Na svako putovanje krećem sa koferom punim predrasuda. To je jače od mene. Neke od njih su se potvrdile kao činjenice po dolasku na odredište, ali je u slučaju drugih rezultat bio potpuno obratan od očekivanog. To je bio slučaj sa Santorinijem, zatim sa Kaprijem, a poslednji od takvih je Mikonos. Odlučio sam zato da prilikom sledećeg putovanja, verovatno na Ibicu, krenem potpuno bez predrasuda, bez očekivanja i bez nadanja.
Ponovo u Atini
Nikada nisam očekivao da ću se toliko zaljubiti u neki drugi grad kao u Atinu. Igrom sudbine, prošle godine sam tamo proveo nešto više od tri meseca. Bila su to spasonosna tri meseca za mentalno zdravlje. Možda joj se i zato vraćam. Ovog puta, na moje iznenađenje, osećao sam se kao turista. Poznavao sam ceo grad, ali sada sam sve gledao iz perspektive turiste. Kao dva stranca koja se nekim čudom poznaju i prepoznaju, ali se ne upuštaju još uvek u otvoren, direktan kontakt, već izokola, Atina i ja smo proveli prvih nekoliko dana u opipavanju pulsa jedno drugome.
Osećaj je takođe bio drugačiji: ovog puta sam živeo na drugom mestu, u rezidencijalnom delu Atine, na Kolonakiju. Taj kraj mi prošle godine nije puno značio jer sam samo par puta svratio do centralnog trga. Ovaj put, upoznavao sam ulice i uličice ove elitne zone i pred kraj boravka već sam se osećao kao lokalac - imao sam svoj kafić, svoje konobarice (ah, konobarice, konobarice...), prodavnice u kojima sam kupovao i omiljene ulice.
Pogled sa terase više nije bio na rog Katehakija, već na brdo Likabet, na bele zgrade prekoputa i malu uličicu koja nas je delila. Nije se video ni mesec uveče pred spavanje. Svejedno, disao sam poznati atinski vazduh i bio srećan što sam ponovo tu.
Upoznao sam nove delove grada. Još uvek ne mogu da verujem da ih ranije nisam znao. Nekako su mi promakli, a opet su toliko bitni za samu Atinu i ljude koji tu žive kao što su bitni Palilula ili Dorćol za Beograđane. Eksahija, Omonija (koju sam znao, ali sam je izbegavao), Nacionalni arheološki muzej, ulica Kolokotroni prepuna barova - u koje sam išao i prošle godine, ali samo par puta... Konačno sam ove godine i shvatio zašto je Gazi loše mesto za izlaske - a tamo sam prošle godine najčešće išao.
Put za Mikonos
Kao i svaki veliki grad, i Atina me je posle nedelju dana malo umorila. Učinili smo ono što i Atinjani čine - odabrali ostrvo, kupili karte, rezervisali smeštaj i zapalili na nekoliko dana. Mikonos je izgledao kao idealna opcija jer - tu smo, a Mikonos je Mikonos. A da sam znao šta je Mikonos, nisam. Za mene je to bila stena u sred mora puna nadrogiranih plećatih klabera sa britanskog ostrva što neumorno skaču na plaži uz tehno ritmove, kurava koje se pijane daju za osmeh i nadrkanih radnji u elitnom gradu Mikonosu kojima ova bagra nema pristup, već samo fino društvo svetskog džet-seta.
Sećam se i da sam u glavi imao onu čuvenu sliku koja prati Mikonos svakim pomenom - Mala Venecija. Verovao sam da grad ima i bolje da ponudi jer mi je taj dok na slikama izgledao pred kolapsom i nisam očekivao ni da ga zateknem kad smo stigli. Zatekao sam ga. Izgleda kao da će svakog momenta da se sruši. Jedino što liči na Veneciju ovde jeste činjenica da more zapljuskuje direktno temelje kuća. U stvari, ne zapljuskuje baš direktno, ali skoro. Ova Mala Venecija je toliko mala da nema smisla porediti je sa Venecijom - radi se o parčencetu doka sa nekoliko kuća u grčko-turskom stilu (gornji sprat isturen i poduprt gredama na zid donjeg sprata). Na ovom delu je zaista lepo sesti i popiti kafu u nekom od kafića, gledati na more i opustiti se. Večera u nekom od priobalnih restorana Male Venecije takođe je događaj za sebe. Hrana je izvanredna, ali su i cene iznad svakog proseka. Na primer, porciju špageta sa sosom od paradajza ćete platiti 18 evra, ravioli sa spanaćem su 22 evra, pakeri (vrsta paste) sa hobotnicom su 28 evra... Boca najjeftinijeg vina je 25 evra, a cene idu i do 400 evra.
 |
| Mala Venecija |
Do Mikonosa se dolazi brzim ili sporim brodovima iz atinske luke Rafina, koja se nalazi sa druge strane Atike (iz ugla nekog ko živi u Atini i na Pirej gleda kao na glavnu luku).
 |
| Tipične uličice u gradu Mikonosu |
 |
| Tipične uličice u gradu Mikonosu |
Mikonos ima veliku pozitivnu energiju. Sam grad Mikonos je veoma opušten i "otvoren za sve". Nijednog momenta se nećete osetiti neprijatno kao što biste se možda mogli osetiti na Kapriju ukoliko neugledni izađete na ulicu.
 |
| Vetrenjače Mikonosa |
Kao što je slučaj sa velikom većinom grčkih ostrva, najbolja stvar je iznajmiti automobil. Ne košta puno, a mnogo vam daje. Mikonos ima ogroman broj plaža od kojih se ne zna koja je od koje bolja i lepša. Postoje one koje su popularnije i one koje su manje popularne, one na otvorenom i u zavetrini, ali svaka se isplati.
 |
| Pogled na plažu Ornos |
Plaža Ornos je prelepa i mirna, s prelepim morskim dnom i mirnom vodom uvale, veoma je slična famoznoj plaži Psaru (na koju se sliva svetski džet-set). Nešto dalje su plaže Ftelija, Elija, itd. Otvorenije su i više se oseti vetar, ali jednako lepe. Doduše, na njima nema mnogo sveta, pa ko voli da se odmakne od svega - eto prilike.
 |
| Plaža Psaru |
Ukoliko imate vremena i želju da saznate nešto više o starogrčkoj kulturi, odvojite jedan dan za put na praktično nenaseljeno ostrvo Delos, u neposrednoj blizini Mikonosa. Ono predstavlja jedan od najbogatijih arheoloških nalazišta u Grčkoj, možda najpoznatije po statuama lavova na takozvanom Svetom putu.
 |
| Terasa lavova na ostrvu Delos |
Što se tiče klabinga, najbolja sezona je jul i prva polovina avgusta. Tada se svi okupljaju na plažama Paradise Beach i Super Paradise Beach (koja je između ostalih, poznata i kao okupljalište gej populacije). Kruži priča da je san svake gej osobe da dočeka izlazak sunca na ovoj plaži. Romantične duše su to.
 |
| Tango argentino... |
To je mesto na kome će vam čvrsti mišići zadnjice zanosne Argentinke probuditi asocijaciju na mesnati biftek rasnih krava argentinskih pampi. A još to iščekivanje večernjeg izlaska s odreskom divne govedine, voda koja curi na usta, pozivni broj +54 i... odgovor "odabrali ste nepostojeći broj"! Tako blizu, biftek moj, a tako efimeran osta. Romantični zalasci sunca će me ubiti. Jose Cuervo, žuti, evo nas.
 |
| Nepostojeći broj |
Godinu dana nakon toga, godinu dana razmišljanja o tome da možda nije imala kredita, što je međunarodni operater protumačio sasvim površnim komentarom da "broj ne postoji", iako je postojao, u nekoj drugoj dimenziji, nekom lepšem vremenu - rodili su ideju da je bolje poslati SMS. Pošaljite SMS, čitaoci. Ako uspete da zadržite kontrolu i ne proklinete kurvu, te momentalno izbrišete "pogrešni" broj.
Da ne bi Tamare, vesele i inteligentne Španjolke koja radi u nemačkom ogranku Majkrosofta, a govori više svetskih jezika - propao bi osećaj društvene koristi. Ležerna razmena poslovnih kontakata podiže moral pred put u Atinu. Atinu, kojoj se i ove godine radujem. Kao lud.
 |
| Jel' neko za pivo? |
