Stigao sam na stanicu metroa, ubrzo zatim i njih dvoje. Brza promena busa i taksija i već smo u luci Rafina.
- Uh, što piri vetar! Rekoše mi da će za vikend da bude vetrovito, pogotovu na Androsu. Tamo je, kažu, vetrovito i kad nema vetra...
- Bar može da se diše. Ovih dana je bila žešća zapara.
Gledamo zapenjeno more. Talasi udaraju o dokove luke i našeg broda Fast Ferries Theologos.
- Ajmo da se smestimo.
Putovanje je prošlo bez ikakvih problema ili mučnine. Odličan znak. Razmišljam i dalje o najavljivanom vetru i pitam se - zašto iko najavljuje pirkanje vetra!? Posle košave, topli vetrić juga mi neće teško pasti. Bila je duga nedelja, svaki dan po 12 sati. Kampanja u punom jeku, nervoza i bes tinjaju u svima. Sad ih neću gledati bar u naredna tri dana.
Andros je veliko ostrvo i u mojoj glavi očekivao sam i da je mnogo razvijenije - da obiluje divnim šetalištima i nešto većim gradovima, ali prvi susret je bio prilično obeshrabrujući. Iskrcali smo se u maloj, neuglednoj luci u kojoj je saobraćaj i putnike usmeravala lučka policija. Za oko mi je zapala razvodnica saobraćaja...
- Pazi što je zgodna ova policajka!
- Kakva si svinja!
Šta ću, volim da podelim utiske sa putovanja. Taksijem smo išli nekih 8 kilometara do vile Nora - Norita u zalivu Baci. Dranje od 12 evra, ali baš me briga. Tu je more i... još vetra. Nismo se nadali kupanju te večeri, ali šetnja je definitivno bila opcija. Odmah su mi na pamet pali svi ti divni restorani i mirisi kraj mora, puno gostiju, svetla, žamor, brodovi u luci... ali, iako mnogo veće od Porosa, ovo ostrvo i ovaj grad bili su više nalik na neku ribarsku koloniju nego na turističko mesto. Retko je bilo gostiju, a vetar koji je praznim ulicama kovitlao pesak sa divnih plaža zaliva, samo je ostavljao dodatni utisak izgubljenosti u prostoru.
Pala je i noć. Vratili smo se u hotel, izašli na terasu sa direktnim pogledom na zaliv. Nebo je bilo crno i zvezde su se jasno videle. Čuli smo more. Vetar ga je u naletima nanosio na peščanu plažu u podnožju i razbijao o vetrom izvajane stene ispod nas. Vetar nam nije dao da sedimo na terasi - malo smo stajali, ali odlučili smo da ipak uđemo u sobu i slušamo njegov huk unutra. Savršeno se čuo.
- Valjda će sutra prestati da duva.
- Ne znam. Sad već počinjem da se brinem.
- Ma biće ok.
- Nadam se.
Svanulo je jutro i bela pena na moru nije bila dobar znak.
- Idemo na plažu. Dole ne može biti ovako jak vetar kao ovde. Vidiš - ima ljudi.
Izašli smo i oportuno krenuli ka gradu. Tamo su bili i suncobrani, a to nam je trebalo. Srećom moglo je da se bude kraj vode. Jedino što je u vodu bilo teško ući - led ledeni. Svejedno, taj dan smo iskoristili i bili na plaži bar jedno tri sata. U međuvremenu sam se i ošišao, a dok sam čekao na svoj red, malo sam razgledao suvenirnicu u podnožju frizerske radnje. Tamo sam naišao na blago.
Hiljadu mu poza kikladskih! pomislih kad videh nove motive sa grnčarije antičke Grčke. Dva jarana jednu ženu vole... Bolje da se ljulja, nego da ga žulja... Jedna dinja celom svetu dosta... Pred mojim očima nizala su se remek dela kikladske porno umetnosti. Bila je tu i čuvena kompozicija Odi dedi, a iza nje se bojažljivo promaljao i motiv Zelenog mladića (devojka koja svira flautu s podtekstom "il me ženi il flautu kupi, u nešto se duvati mora", dok neiskusni mladić ne razume poruku, što uz nevini osmejak na njegovom licu aktu daje prizvuk groteske). S jednog tanjira kao da sam mogao čuti pesmu "Nas dva brata naučio tata sa ženama kako se barata", a onda začuh njen glas: "Možete da dođete, vi ste na redu!" Prenuh se i pođoh uza stepenice. Moram imati ova dela. Moram...
Kad je rad na uređenju moje glave završen, sleteo sam do dućana i pokupio sve te slike, kao i magnet za frižider sa istim motivima. A onda - neverica. Slika prirode! Na dvadeset pet kilometara od Bacija prema severu ostrva, nalazi se to čudo od prirode! Veliki kameni đoka koji izbija iz plićaka! Pokušavam da povežem labavo gradivo iz grčke mitologije i prebiram po stotini bogova helenskih i odjednom mi sinu! To Posejdon vodi ljubav s Geom! Mada... možda se i varam. Andros je ostrvo vetra - to on vodi ljubav sa Eolom, bogom i gospodarom vetra! Ali to bi bio strašan incest. Posejdon je Eolov otac... sad znam: Posejdon upravo tu pravi Eola, iz dana u dan!
Teško je reći šta je starije, kokoška ili jaje, grčki bogovi ili priča o njima, da li čovek oponaša prirodu ili ona njega. Na kraju, kažu da je bog stvorio čoveka prema svom obliku, ali je ovakvu stenčugu sigurno zadržao samo za sebe.
Vraćam se na plažu do mojih i pre nego što je žena uspela da izusti svinj... objašnjavam uzroke ovog sve jačeg uragana. Posejdon samo što nije svršio, more je puno bele pene, moramo napustiti ovo ostrvo - odmah! To veče nismo izlazili iz sobe, a kad je dan svanuo počeli smo da zovemo lučku policiju i raspitujemo se o brodovima za Atinu. Svi polasci tog jutra su bili zabranjeni. To je značilo da do popodneva nećemo znati da li se vraćamo ili ne. Na kraju smo čuli dobru vest: dolazi brod po nas. Opet taksi pa luka. Vetar je bacao more na sve strane. Bio je jači od košave, ali srećom, nije ledio kosti. Krenuli smo da se ukrcavamo na brod.
Stvarno je zgodna ova policajka... eh... ali nije ni njoj lako: s pendrekom leže, s pendrekom se budi.
